Krenuli Golub i ja na Frušku goru. Nismo nikada planinarili tamo, a osim posete Vrdničkoj kuli i nekom od manastira, jedva da smo i bili. Nismo nabavili mapu, niti smo imali plan. Znali smo da ćemo na rutu koja kreće sa Iriškog venca, a za stazu ćemo se odlučiti na licu mesta, sigurno ima putokaza. … Nastavi sa čitanjem Fruška gora
Nakon proputovanja po brdovitoj Srbiji u prvih nedelju dana našeg odmora, drugu polovinu proveli smo u Vojvodini, tačnije u Južnom Banatu. Ništa me ne smiri toliko kao ravnica usred leta, pa makar vrelog, kao što je ovo. Dani su bili ispunjeni kombinovanom tehnikom – hodanje, bicikl i ponekad automobil. Baza nam je bila u Kovinu … Nastavi sa čitanjem Južni Banat
O Kovinu i okolini pisala sam ranije. I ne samo ja, već i moji prijatelji i te priče su uvek bile popularne, bar među Kovincima. Kako sam ovde već nekoliko dugih dana, svrbe me prsti i sve me vuče da napravim jednu malu kovinsku retrospektivu i spomenem stvari o kojima je već bilo reči ranije, … Nastavi sa čitanjem Kovinski omaž
Prvi autobus subotom, iz Beograda za Kikindu, kreće u 6:30, a tamo se stiže u 9h. Retko zažalim što ne vozim i nemam automobil i ovog puta je bilo tako, jer sam za taj dan planirala da posle obilaska Kikinde odem u Mokrin, posetim Mokrin house, vratim se za Zrenjanin, provedem nekoliko sati i tamo, … Nastavi sa čitanjem Kikinda
Specijalni rezervat prirode ”Deliblatska peščara” nalazi se na krajnjem jugoistočnom delu Panonske nizije, u južnom Banatu između Dunava i jugozapadnih padina Karpata. Prostor od oko 35.000 ha jedinstven je prirodni fenomen u Evropi, nastao tokom ledenog doba od peska kojim je vetar zasuo prethodni lesni nanos i zatalasani reljef preoblikovao u izrazito dinski (nadmorske visine … Nastavi sa čitanjem Zagajička brda, Deliblatska peščara, Ram
Odžaci Kada je Golub ukapirao da ćemo proći kroz Odžake odakle je njegova mama, iako ih nikada nije posetio, rešili smo da tamo napravimo pauzu, a prethodno i da zaustavimo automobil ispred table na ulazu u mesto kako bismo se slikali i poslali joj fotografiju. Lepo mesto, kao i svako drugo vojvođansko kroz koje … Nastavi sa čitanjem Vojvođanski blejaži i pejzaži (II deo)
Dunav kod Kovina Kao i svaki Srbalj oko Uskrsa i 1. maja, i ja sam spojila praznike i radovala se odmoru. Plan je bio da isključim internet, uzmem knjigu u ruke, spavam i spajam se sa prirodom, ali kako je prvih šest dana samo padala kiša, od prirode nije bilo ništa, a od dobovanja kiše … Nastavi sa čitanjem Vojvođanski blejaži i pejzaži (I deo)
Plan je bio da posle Dvorca Špicerovih u Beočinu nastavimo do Sombora. Međutim, već smo imale dovoljno naporan tempo za jedno prepodne (iz Beograda vozom otišle smo za Novi Sad, pa autobusom za Beočin i nazad do Novog Sada) i razmišljala sam šta možemo još obići u okolini. Nekoliko meseci ranije, ekipa sa bloga TripBlogPost, na svom … Nastavi sa čitanjem Sremska Mitrovica i Zasavica
Od Novog Sada do Beočina Treći je dan našeg putešestvija po Srbiji. Po Vojvodini, da budem preciznija, jer smo praktično samo prvi dan išle južno od Dunava. Nalazimo se na novobeogradskoj železničkoj stanici, verovatno najružnijoj koju ćete ikada videti. Stanici kojoj bi Trejnspoting pozavideo. Ulazimo u voz i nakon sat i po vožnje, stižemo u … Nastavi sa čitanjem Najlepši i najtužniji dvorac na svetu
Ako nam mesto rođenja određuje nekakvu pripadnost, onda je u mom slučaju to mesto Pančevo. U Pančevu sam se rodila, nikada u njemu nisam živela, ali za ovoliko godina koliko imam, najčešće puta sam ga posetila i to i dalje činim. Nakon Idvora i Kovačice, tog dana u Pančevo sam prvi put došla turistički i … Nastavi sa čitanjem Pančevo
Drugi dan. Ponovo ustajem u 5h. Nalazim se sa Ankom u vozu na potezu Novi Beograd – Pančevački most, a onda hvatamo kombi do Pančeva. Nije još ni 8h i Anka se ućutala. Neki sumnjivi likovi se voze sa nama. Osećam da joj je sve ovo neobično i uveravam je da ne treba da brine, … Nastavi sa čitanjem Kovačica i Idvor
Vršac je grad u jugoistočnom Banatu i šesti je po veličini u Vojvodini. Broji oko 40 hiljada stanovnika i nalazi se na samoj granici sa Rumunijom. Osim Fruške gore, u Vojvodini postoje još Vršačke planine u čijem se podnožju nalazi ovaj grad. Jedan je od retkih banatskih gradova koji je zadržao staru austrougarsku lepotu jer … Nastavi sa čitanjem Vršac
Međunarodni voz iz Beograda, kreće sa glavne železničke stanice u 7:35h. U Subotici je u 11:30h. Četiri sata u kupeu sa mojom najboljom drugaricom nije ništa, jer ona mnogo voli da priča. Neko bi rekao – ne zaklapa. Ja više volim da ćutim i slušam, tako da smo u tom smislu kompatibilne. Došla je pre … Nastavi sa čitanjem Subotica
Šta sam sve čula na pomen Kovina? Ludara. A gde je to? Kovin ili Kovilj? Selendra. Dunav. Je l’ ceo Kovin u Holandiji? …. I sve je (pomalo) tačno. Iskreno, nije mi bilo teško kada sam pisala o Parizu, Peterburgu i Istanbulu i kada je trebalo veličinu tih gradova, u svakom smislu te reči, dočarati … Nastavi sa čitanjem Kovin – grad duhova ili…?
Da li vam se ikada desilo da ste otišli u neki grad u Srbiji, a da ste imali utisak da niste u Srbiji? Meni više puta. Najviše u Subotici. Ali o ovom predivnom gradu na severu Vojvodine neću pisati sada, već ću post posvetiti jednom manjem gradu, u Sremu. Radi se o Sremskim Karlovcima. Već … Nastavi sa čitanjem Iz rubrike Srbija – Sremski Karlovci
Arhitekturu u Vojvodini karakterišu ulice pod pravim uglom, uvek lepo sređene, sa različitim arhitektonskim pravcima na zgradama i kućama, a secesija je jedna od glavnih, budući da je toliko bila popularna u vreme Austrougarske. Stambene kuće su mahom prizemne, takozvane švapske – sa obično jednim isturenim prozorom koji gleda na ulicu – poznat kao kibic … Nastavi sa čitanjem Sremski Karlovci
Plan za 2016. godinu, između ostalog, podrazumevao je obilazak Srbije. Zamišljala sam mnogo više destinacija nego što sam realno ostvarila, ali nadam se da ću do kraja godine popraviti prosek. Krenuvši od severa ka jugu, napraviću svoju listu posećenih mesta u Srbiji, od početka godine. Potrudiću se da narednih dana predstavim po jedno mesto. To … Nastavi sa čitanjem Iz rubrike Srbija – Novi Sad
Danas otvaramo vrata Novog Sada. Volim ovaj grad. Imam tamo prijatelje pa se uvek osećam kao kod kuće. Sačekam voz na Novom Beogradu – sada ide ovaj novi, crveni, lep, čist i udoban, pa sednem pored prozora i uživam u prizorima predivne ravnice. Beskrajna zelena, zlatna i žuta polja i njive koje se spajaju sa … Nastavi sa čitanjem Novi Sad
majusnikolicmajus 