Jedan od odlučujućih faktora za odlazak u Skandinaviju autobusom, preko agencije, bio je i taj što je ponuda podrazumevala posetu Hamburgu. Upoznavala sam se sa ovim gradom kroz filmove, a i sada dok pišem, u pozadini slušam zvuke koje napamet već znam iz filma Soul kitchen, čija se radnja odvija u ovom gradu, a koji puštam svaki put kada sam sama kod kuće, da mi pravi društvo. Međutim, kada je trebalo da napravim plan za jednodnevni obilazak, uhvatila me je panika dok sam gledala mapu i shvatala da za taj jedan dan neću ništa uspeti da vidim, jer je Hamburg drugi po veličini grad u Nemačkoj, odmah iza Berlina i ima blizu dva miliona stanovnika. Zato sam slučaj prepustila Sonji koja je napravila najbolju moguću rutu i koju ću danas podeliti sa vama, jer odgovorno tvrdim da će vam dobro doći ako se i vi nađete ovde na samo jedan dan.
//pagead2.googlesyndication.com/pagead/js/adsbygoogle.js
(adsbygoogle = window.adsbygoogle || []).push({});
Iz Stokholma do Hamburga, stigli smo nakon celonoćne vožnje autobusom i brodovima. Dočekali su nas hladno vreme, kiša i vetar. Hamburg se nalazi na severu Nemačke i kiša je skoro svakodnevna pojava, ali uprkos toj činjenici, nismo se osećale prijatno, što zbog celonoćne vožnje i nespavanja, što zbog laganije garderobe koju smo nosile dan ranije u sunčanom i toplom Stokholmu i u kojoj ćemo biti i narednih trideset sati, otprilike. U samo dva minuta, koliko nam je trebalo da pređemo ulicu i nađemo zaklon od pljuska, pokisle smo do gole kože, a cela stvar je bila još neprijatnija jer je duvao užasno jak i hladan vetar. Kada je nakon par sati granulo sunce, sve je ponovo bilo kako treba.
Autobus nas je ostavio u blizini železničke stanice, a Sonja, Svetlana i ja, put smo nastavile kroz popularnu šoping ulicu Mönckebergstraße koja izlazi na Gradsku većnicu – Rathaus i trg. Gradska većnica se nalazi u lepoj, neorenesansnoj zgradi gde zasedaju Parlament i Senat, a od 1897. godine otvorena je za javnost, uz organizovane ture sa vodičem. Odmah iza većnice smeštena je zgrada Berze, preko puta se nalazi crkva Svetog Jakova, a sa njene leve strane, smeštena je Alster arkaden – bela zgrada sa lukovima, uz sam kanal kojim se šepure labudovi. Ulica na koju izlazi bela zgrada sa lukovima, takođe uz vodu, zove se Jungferstieg i nekada je predstavljala glavni korzo, gde su majke izvodile svoje kćeri u šetnju, da ih pokazuju za udaju. Danas je i tu jedna od popularnih šoping ulica u Hamburgu, što ja obično izbegavam u širokom luku i ne pronalazim ništa što je vredno moje pažnje.
Pravi doživljaj Hamburga počinje kada se krene ka crkvi Nikolaikirche. Reč je o nekada najvišoj crkvi na svetu (u periodu do 1876. godine), koja je za vreme Drugog svetskog rata teško stradala u bombardovanjima od strane saveznika, kao i sam Hamburg. Poput Kaiser Wilhelm crkve u Berlinu i ova u Hamburgu ostala je kao podsetnik na ta ružna vremena.
Pored crkve nastavljamo ulicom Deichstrasse i nakon desetak metara stižemo na most Hohe Brücke. E to je taj momenat u Hamburgu koji sam sa nestrpljenjem čekala. Pre nego što nastavimo dalje, moram da napomenem da Hamburgom dominira voda, jer se grad nalazi na ušću reka Alster i Bile u reku Elbu, koja se dalje uliva u Severno more, a sama reka Alster sastoji se iz Velikog i Malog Alstera koje zajedno čine jezero u samom centru Hamburga. Posle Roterdama, u Hamburgu je smeštena druga luka u Evropi, po veličini i važnosti. I mostovi. Hamburg je grad mostova, trenutno ih ima oko 2500, kažu, više nego u Veneciji, Amsterdamu i Londonu zajedno.
Da se vratimo na most Hohe Brücke. Sa njega će vam se pružati jedan od najlepših prizora Hamburga koga čine lepe i stare kuće na vodi, one što malo podsećaju na kuće Amsterdama. Prođite okolo i jednim od uzanih prolaza između zgrada, spustite se ponovo na vodu. Prelepo je čak i kada je ružno vreme. Tu ćete videti i kontrast starog i novog – stare, već pomenute zgrade od crvene cigle, a iznad njih krov skoro sagrađene moderne zgrade u kojoj je smeštena filharmonija sa svojim neobičnim špicastim vrhovima. Ali o njoj ćemo malo kasnije. Uživaćete na ovom mestu i napravićete lepe fotografije, a kada nema kiše, pauzu napravite u restoranu na terasi, sa pogledom na stare kuće.
Sledeća tačka iz Sonjinog vodiča je most Brooksbrücke. Nalazi se na desetak metara od ove ulice sa lepim kućama i tu praktično ulazite u deo grada koji je tako karakterističan za Hamburg i po čemu sam ga razlikovala od drugih i pre naše posete – po staroj luci, Speicherstadt. Čitav ovaj deo čine visoke crvene zgrade koje su u 19. veku imale svrhu magacina za odlaganje i čuvanje robe sa brodova. Speicherstadt naselje ili Grad magacina, od 2015. godine nalazi se pod zaštitom UNESCO-a. Najpoznatija i najfotografisanija zgrada ovde je Wasserschloss, na adresi Dienerreihe 4, u blizini velikog trga Dar-es-Salaam-Platz. Veoma lep kraj i volela bih da mu se ponovo vratim. Ako volite fotografiju i time se bavite, u ovom , toliko zanimljivom gradu naći ćete inspiraciju, jer je i meni, amateru sa kamerom na telefonu bilo beskrajno zanimljivo da fotografišem i tražim najbolji ugao.
Otprilike ovde negde nas je uhvatio pljusak, pa savetujem i vama da pronađete neko mesto za predah, pojedete nešto i odmorite. A onda pravac – HafenCity.
HafenCity je urbano naselje uz reku Elbu koga čine moderne, stambene i poslovne zgrade, a najupečatljivija je zgrada njenog veličanstva – Elbphilharmonie. Zgradu filharmonije nazivaju pravim arhitektonskim čudom i svetskom senzacijom. Njena desetogodišnja gradnja završena je u januaru ove, 2017. godine, a budžet je nekoliko puta probijen, pa je tako sa predviđenih stotinak miliona, uloženo skoro 800 miliona evra. Nalazi se na mestu nekadašnjih lučkih skladišta, pa je u skladu sa tim donji deo napravljen od crvene cigle, dok je ostatak od metala i stakla, oblika koji podseća na talase. Osim koncertnih sala, u zgradi su smešteni luksuzni hotel i stambeni kompleks. Zadovoljila bih se i kratkom posetom njene unutrašnjosti, jer me je spolja potpuno osvojila i ne znam da li bi neko ostao ravnodušan pred njom. Dubok naklon njenim tvorcima, osećala sam se privilegovano što mi se ukazala prilika da je vidim završenu.
Nastavljamo dalje našu rutu, prelazimo preko Steinerner Orientteppich-a, poput šara na tepihu oslikanog mosta, hodamo donekle uz vodu, a onda se zbog aktuelnih radova na putu, penjemo do najbliže staze koja nas vodi do vidikovca – St. Pauli Landing Stages. Kažu da je ovde najlepše doći u vreme zalaska sunca, ali nama je lepo i u rano popodne. Pogled puca na vodu, luku, najveći hamburški most i pristanište za putničke brodove – Landungsbrücken i na Elbphilharmonie koja se vidi sa raznih tačaka Hamburga.
Here maps aplikacija pokazuje da nas do riblje pijace vodi ulica St. Pauli Hafenstasse, petnaestak minuta laganog hoda. Usput prolazimo pored zgrada u stilu secesije, pa pored onih raspalih i išaranih grafitima, osećamo miris upaljenog džointa i srećemo zečeve što izleću iz žbunja. Stižemo do Fishmarketa, ogromnog trga okruženog zgradama i jednom velikom u kojoj je pijaca. Uz vodu. Akcija između sveže upecane ribe, prodavaca i kupaca, ovde počinje u najranijim jutarnjim satima. Toliko rano, da do 9h ujutro više nemate šta da kupite, jer je magija završena. Ako niste u prilici ili vas ne zanima ovo o čemu svi pričaju kada je reč o Ribljoj pijaci u Hamburgu, vi onda svratite na trg kada se naspavate. Lepo je videti. A i odavde vam je blizu ulica Reperbahn u Sankt Pauli, naselju greha, sodome i gomore.
E sad, da je stvarno tako, ne mogu da tvrdim. Išle smo u po’ bela dana. Bilo je onih što su spavali na sred trotoara licem ka betonu ili u svojoj bljuvotini, nije da nisu. Prošla je i po koja devojka u miniću, sa jakom šminkom, perikom i snažnim, muškim koracima koračala u visokim potpeticama, nije da nije. Možda noću i nije bezbedno kao što kažu, ali nama je bilo ok. Ja sam pevušila Michelle, my belle, tražila Beatles platz i mesto gde ćemo popiti pivo. I našle smo ga. Raspalo i divno u isto vreme, a glavnu klijantelu čine mladi, popularno etiketirani kao hipsteri. Ulica Reperbahn je sirovija varijanta amsterdamskih crvenih fenjera, a koliko je čitavo naselje popularno, govori činjenica da fudbalski hamburški klub nosi naziv po njemu.
Nedaleko odavde nalazi se spomenik ujedinitelju Nemačkog carstva, Otu van Bizmarku. Ovaj u Hamburgu je najveći Bizmarkov spomenik na svetu, nastao 1906. godine, a za vreme Drugog svetskog rata, katakombe ispod spomenika služile su kao sklonište za 650 ljudi.
Narednih nekoliko sati prošlo nam je u blizini crkve St. Michaela sa čijeg tornja se pruža najlepši pogled na grad, a sama crkva nalazi se na kovanici evra; i ulice Martin-Luther-Strasse, u mirnom i lepom kraju sa kaldrmom, u šetnji i traženju restorana po našem ukusu. Čak smo do polaska imale toliko vremena da sam uradila ono što nikada ne radim – otišla u brzinski šoping. A toliko sam se plašila da nećemo ništa stići.
//pagead2.googlesyndication.com/pagead/js/adsbygoogle.js
(adsbygoogle = window.adsbygoogle || []).push({});
Osim što je lep, pripada listi eko-gradova i samo skandinavske prestonice prednjače u odnosu na Hamburg svojom ekološkom politikom. Zato na spisak stavite i Botaničku baštu – Planten un Blomen, a kada je reč o turističkim atrakcijama, onda i Miniatur Wunderland, najveći mini-grad čija će gradnja trajati do 2020. godine, ako vas zanima. Hamburg je još toliko toga, ali o tome ćemo drugi put, kada opet odem i obiđem ga uzduž i popreko. Tada priča o njemu neće izgledati kao mapa iz crtaća sa označenim koracima i isprekidanim linijama, poput ove danas, ali poslužiće vam. I stvarno smo tog dana prešle dvadesetsedam hiljada devetsto četrdeset osam koraka. Ako mi lažemo, aplikacija ne laže. Ali nije to ništa.
Na mojoj listi nemačkih gradova, osim po veličini, Hamburg s punim pravom zauzima mesto odmah iza Berlina, a znate koliko volim Berlin. I koliko sam pisala o njemu. Skoknućemo i do njega. Nije bilo planirano, tako je agencija odlučila u međuvremenu. Razlog – treba ubiti još nekoliko sati do polaska u Češku, inače ćemo u Prag stići pre svitanja. Javljam se Ljubanu i posle par sati izlazim na kružnom toku kod Viktorijinog spomenika. Pešačim ceo kilometar do Brandenburške kapije, tačno u ponoć, praznim stazama uz park Tiergarten. Srećna sam i strah me je u isto vreme, jer je Berlin neprirodno tih i pust. Nalazim se sa Ljubanom, uvaljuje mi pivo i trčimo na metro i poslednji voz do East Side galerije. Slikamo se u foto kabini, sedimo ispod zida, pričamo uglas i prekidamo se međusobno, ograničeni vremenom. Uskoro se još jednom ove godine opraštamo. On odlazi u svoj novi, berlinski dom, a ja u autobus i noć.
Do sledeće priče, pozdrav!
Majus
*Lajkuj moju FB stranicu i pogledaj više fotografija iz Hamburga.
//pagead2.googlesyndication.com/pagead/js/adsbygoogle.js
(adsbygoogle = window.adsbygoogle || []).push({});
majusnikolicmajus 