Drugi uvod u Skandinavsku turu

Ili kako uštedeti novac, a ne ostati gladan, šta poneti od garderobe i druge dosadne činjenice….

Kada sam se spremala za put u Skandinaviju, najviše me je mučilo šta spakovati od garderobe. U Beogradu se leto odužilo, temperature nisu padale ispod četrdesetog podeljka već mesecima, čini mi se godinama, a ja treba da spakujem duge rukave u kofer. Kroz maglu koja se dizala sa novobeogradskog asfalta, ne mogu više da se prisetim kako je nekada davno izgledalo onih prijatnih dvadesetak stepeni. Tako da sam u kofer ubacivala i one za svaki slučaj stvari, koje mi na kraju nisu ni bile potrebne. Ovde se nalazi tekst koji će vam možda pomoći da se lakše spakujete za skandinavsko leto.

//pagead2.googlesyndication.com/pagead/js/adsbygoogle.js

(adsbygoogle = window.adsbygoogle || []).push({});

U avgustu, u Skandinaviji, dani su dugi, sunce izlazi oko 5h, a zalazi oko 21h, leta su blaga što znači da možete nositi kratke rukave i otvorenu obuću, ali obavezno u rancu nosite nešto za preko. Na suncu ume da bude opasno toplo, ali čim zađete u mali hlad, već ćete izvlačiti ono za preko iz ranca da se ogrnete. Posebno ako planirate vožnje brodićima. Mi smo imale ludačku sreću da nam kiša sve do Stokholma nije pala, a i tamo se kratko zadržavala. Obavezno ponesite naočare i eventualno neku kremu sa faktorom, jer smo Sonja i ja poprilično izgorele posle samo jednog dana napolju. Ponesite i kišobran jer je skandinavsko vreme nepredvidivo. U Skandinaviji su popularne jakne-kabanice koje su veoma praktične za njihovu klimu, pa ako posedujete takav komad garderobe, pakujte ga bez razmišljanja.

Obuća. Obavezno nosite udobnu obuću. Sonja je od patika i hodanja imala strašne žuljeve koje je posle drogirala smesom od izdrobljenog kafetina i malo vode, pa nemojte da se i vama to desi. Ja sam odmor provela u sandalama koje su mi bile dovoljno udobne da bih dnevno dostizala onih prosečnih 25km koliko smo prelazile tih skandinavskih dana. I da bih dobila ovu savršenu boju stopala.

Pocrnela u Skandinaviji

Osim vremena, jednako važna stvar na ovom putovanju jeste novac. Znate da se u Skandinaviji ne koriste evri, već isključivo krune – danske, švedske i norveške. Mene je taj deo posebno smarao, jer smo u svakoj zemlji morale prvo da odlazimo do menjačnice koja se obično nalazi na Centralnoj stanici, da menjamo novac, preračunavamo se koliko smo dale, a koliko dobile, kakav je kurs, koliko su nam uzeli proviziju, pa kada onu siću ubacim u mali novčanik za samo sitan novac, pomešaju mi se sve krune ovog skandinavskog sveta, pa onda odvajaj, broji i računaj koliko je to zaista novca kojim raspolažem. Kakav danak neiskustvu! Ponele smo samo keš u evrima, bez kartica, što nam je veliki minus, uprkos dobroj organizaciji koju smo odradile za ovo putovanje. Zato, nemojte praviti istu grešku, ponesite platne kartice kako biste izbegli odlazak do menjačnica i na taj način uštedeli vreme ili novac promenite u svojoj državi, jer je kurs, verovali ili ne, povoljniji u Srbiji nego na primer u Danskoj. Tako ćete uštedeti i vreme i novac.

U avgustu 2017. godine kurs je otprilike izgledao ovako: 1 evro – oko 7 danskih kruna, 1 evro – oko 8 norveških kruna, 1 evro – oko 9 švedskih kruna. Čuvala sam papiriće kako bih vam navela tačne iznose, ali sada ne mogu da ih nađem, ali dovoljno je da imate ove otprilike informacije.

Znači, kartice ili novac promenite u matičnoj zemlji.

Danske krune

Cene. Krenule smo na ovaj put naplašene pričama o previsokim cenama, da ćemo rano ostati bez para i bilo nam je prilično teško da odredimo koliko nam je zaista potrebno. Međutim, za osam dana po Skandinaviji, potrošile smo verovatno manje novca nego što bismo potrošile na bilo kojoj drugoj evropskoj destinaciji. Manje od 200 evra. Zvuči možda neverovatno, zli jezici će se opet oglasiti kako sam verovatno ponovo jela zemlju i slično, ali stvarno nisam :). Jeste skuplje, pa i skupo, ali postoje opcije da uštedite, a da se ne štekate. Naravno, ostatak je posle otišao brzinom svetlosti u zemljama zapadne Evrope, ali dokazale smo jedna drugoj da u Skandinaviji ne mora da se potroši nekoliko prosečnih srpskih plata za manje od deset dana, kao što se priča.

//pagead2.googlesyndication.com/pagead/js/adsbygoogle.js

(adsbygoogle = window.adsbygoogle || []).push({});

U skoro svim gradovima imali smo doručak u hostelu i ne, nismo pravile sendviče od doručka. Skandinavci inače ne jedu po restoranima, osim kada su za to posebne prilike. Svi nose svoje činijice sa kuvanom hranom ili sendvič u papirnoj kesi. Ostalo nam je nešto hrane koju smo ponele za usput, kupovale smo namirnice u marketima gde su cene sasvim pristojne i pravile smo piknike u prirodi. U marketima postoje posude za salate koje sami možete napraviti i plaćate po gramaži, gde je 100 grama nešto oko jednog evra, a imate kompletan obrok. Ne znam za vas, ali ja kada sam na putovanju, moje oči su toliko gladne svih tih novih mesta koje treba da posetim, da mi unos prave hrane i žvakanje iste predstavlja jedan zamoran posao koji bih radije preskočila, pa nije neuobičajeno da zaboravim da jedem, kad sam tamo.

Znači, jeste skupo, ali ne toliko da ne možete sebi obezbediti dva obroka dnevno.

Nije nemoguće, kao što smo mislile, i sesti negde i popiti kafu ili pivo. Alkohol jeste skup i u zavisnosti od države u kojoj se nalazite, uglavnom se prodaje u posebnim prodavnicama sa vrlo ograničenim radnim vremenom, ali nije nemoguće kupiti limenku piva kod Turčina za oko evro, ali sa nešto manje posto alkohola. Zato je alkohol u kafićima preskup, i primera radi, u Oslu, jedno malo pivo me je koštalo 89 kruna, što je nešto manje od 10 evra. I nije se više ponovilo.

Malo pivo

Voda u Skandinaviji je toliko čista i zdrava da je ona u flaši Skandinavcima čak bljutava.

Zato nemojte kupovati vodu, slobodno možete piti onu sa česme ili fontane.

Prevoz je skup, zato zaboravite na pojedinačne karte, pogotovo ako ste smešteni van centra. Kupite višednevne, u zavisnosti od broja dana vašeg boravka, a kada dođemo do toga, daću vam linkove gde možete da se informišete o cenama karata. Karte obično važe za sve vrste javnog prevoza, uključujući i vožnju brodićem.

Višednevne karte – da, pojedinačne – ne.

Muzeji. U sve tri skandinavske zemlje, postoje muzeji koje možete posetiti besplatno. Osim što smo pronašle ono što je nama bilo zanimljivo, a gde se ulaz nije plaćao, sasvim slučajno smo ubole dane kada je iz nama nepoznatih razloga, ulaz takođe bio besplatan u muzejima za koje smo izdvojile novac. Pa tako na primer, od šest muzeja koje smo posetile, ulaz smo platile u samo dva.

Živeli muzeji Skandinavije!

Živeli muzeji Skandinavije!

Hoću da kažem da uz dobru organizaciju i u skladu sa svojim prioritetima, nije nemoguće otići i u najskuplje zemlje Evrope. Mi smo toliko toga videle, posetile i doživele za te dve nedelje i ne bih ih menjala ni za tri letovanja negde na moru. A nismo ostale ni gladne ni žedne, niti uskraćene za bilo koje zadovoljstvo.

Nakon prethodnog posta o nedaćama sa putovanja, usledio je ovaj kratak, tehnički uvod koji je možda dosadan, ali neophodan. Sledeća priča biće posvećena Drezdenu i našoj prvoj stanici na putu za Dansku.

Pozdrav,
Majus

//pagead2.googlesyndication.com/pagead/js/adsbygoogle.js

 
(adsbygoogle = window.adsbygoogle || []).push({});