Hajdelberg

Nakon Verine priče iz Napulja, u rubrici ,,Prijatelji pišu putopise“, konačno nam stiže novi putopis. Ovog puta za vas i nas piše moj drug i kolega, Aleksandar Vančetović, a vodi nas na jugozapad Nemačke, u prelep gradić – Hajdelberg. Uživajte i javite nam utiske.

***

Već neko vreme želim da posetim Hajdelberg i konačno sam uspeo u tome. Doduše na nekoliko sati, ali dovoljno da se makar malo zaviri u istoriju i kulturu ovog prelepog grada.

Hajdelberg je univerzitetski grad, koji se nalazi na reci Nekar, u nemačkoj pokrajini Baden-Virtemberg, otprilike na pola puta između Frankfurta i Štutgarta.

Godina 1196. se smatra godinom osnivanja grada, jer se tada prvi put kao grad spominje u dokumentima opatije Šenau. Međutim, na tom prostoru su ranije bili Kelti, koji su na Brdu svetaca – Hajligenbergu podigli utvrđenje i hram (V vek p.n.e.). Kasnije su tu došli Rimljani, koji su razvijali prva civilna naselja, a 260. godine utvrdu osvajaju germanska plemena. U VIII veku se prvi put spominje selo Berghajm (Kuća na brdu), a nešto kasnije, osniva se i manastir Svetog Mihajla, unutar zidina keltske tvrđave.

//pagead2.googlesyndication.com/pagead/js/adsbygoogle.js

(adsbygoogle = window.adsbygoogle || []).push({});

Vladari i dinastije su se menjali, vodili su se verski ratovi između katolika i protestanata (Tridesetogodišnji rat, Habzgurgovci), grad su opustošili Francuzi (Luj XIV), nacisti su t imali jedno od najjačih uporišta… ali jedan od najvažnijih trenutaka za grad je kada je pod Rupertom I Crvenim, 1386. u Hajdelbergu osnovan prvi univerzitet na prostoru Nemačke, a treći na prostoru Svetog rimskog carstva, posle Praga i Beča. Univerzitet Rupreht-Karl je dobio reputaciju “kraljevske rezidencije znanja”, a danas je jedan od najprestižnijih univerziteta u Evropi. Godine 1421, osnovana je najstarija javna biblioteka u Nemačkoj i očuvana je do danas.

Hajdelberg je bio središte epohe romantizma u Nemačkoj. Kao ostavština ovog vremena i danas se može prošetati panormaskim šetalištem “Alejom filosofa” u blizini Hajligenberga nadomak grada.

***

Parkirali smo se u blizini Starog mosta uz samu reku Nekar, jer je upravo odatle najlepši pogled na stari grad (Altstadt) i tvrđavu. Odatle je obavezno napraviti par snimaka, jer će ti snimci postati jedna od najlepših uspomena na ovaj grad.

Karl Teodorov most, poznatiji kao Stari most (Alte Brücke) je mlad u odnosu na sam grad, jer je izgrađen tek 1877. godine, ali na tom mestu su se nalazili mostovi i ranije, još iz vremena kada su tu bili Rimljani. Sa druge strane mosta se nalazi kapija mosta (Brückentor) – kapija sa dve kule, koje su se nažalost renovirale kada smo mi bili tamo, pa mi fotografije nisu tako lepe, kao one što mogu da se vide na internetu. Lepo je prošetati mostom, na kojem ulični svirač pravi neverovatne melodije na nekim velikim činelama i upotpunjuje ceo doživljaj.

Prolaskom kroz kapiju mosta, “kamenom ulicom” (Steingasse) izlazi se pravo na Marktplatz. Nedaleko od Marktplatza nalazi se žičara kojom se stiže do tvrđave. Povratna karta za žičaru i ulazak u određene delove tvrđave, u koje se ne može bez karte, za odraslu osobu košta 7€.

Šetanje po tvrđavi je teško opisati rečima. Spoj ostataka različitih kultura i dvorca iz XVI veka, koji je prilično ruiniran. Tvrđava iako samo delimično obnovljena, opet je nekako uredno i lepo mesto, kako to već Nemci znaju da održavaju. Prateći putokaze, tvrđava može da se obiđe za relativno kratko vreme. Prolaskom kroz Elizabetinu kapiju, sa jedne strane se može gledati na dvorac, a sa druge se sa zidina pruža pogled na grad, Stari most i reku Nekar.

U delu kojem se može pristupiti samo sa kupljenom kartom, ulazi se u unutrašnjost ruiniranog dvorca, a onda se pred nama stvorilo neverovatno zdanje Nemačkog apotekarskog muzeja (Deutsches Apothekenmuseum).

 

//pagead2.googlesyndication.com/pagead/js/adsbygoogle.js

(adsbygoogle = window.adsbygoogle || []).push({});

 

Može se obići Kraljevska sala (Königssaal), u kojoj se i danas održavaju balovi na kojima svira Hajdelberški orkestar. U podrumu se nalazi vinarija u kojoj mogu da se probaju i kupe vina. U vinariji možete sami da kreirate etiketu za vino koje ćete kupiti. Iz vinarije se ulazi u prostoriju u kojoj se nalazi Velika bačva (Großes Faß) iz 1751. godine u koju može da stane 219.000 litara vina.

Nedaleko od vinarije i kraljevske sale izlazi se na terasu sa koje se pruža još lepši pogled na grad nego sa bočnih zidina.

Nismo imali vremena da šetamo po dvorskoj bašti, pa smo se žičarom vratili na Marktplatz i pretežno pešačku ulicu Haupstrasse, koja spaja Karlstor (trijumfalna kapija u rimskom stilu iz XVIII veka) preko Karlsplatz-a i Marktplatz-a sa Bismarckplatz-om.

Na Karlsplatz-u smo napravili predah u Gundelu, pekara-poslastičarnica-kafe osnovan 1896. godine. Tu se može probati Heidelberger kurfürstenkugel, tradicionalna kugla punjena nugat kremom, obložena marcipanom i čokoladom. Mene baš i nije oduševila. Svakako prijatan ambijent u kojem je očuvan duh vremena kada je samo mesto osnovano, sa velikim izborom poslastica i kafe. Jedina zamerka je što ne primaju platne kartice, tako da ukoliko želite da svratite u Gundel, pripremite gotovinu.

Za kraj, prošetali smo ulicom Haupstrasse, sve do Bismarckplatz-a. U njoj se nalaze Gradska kuća, Crkva Svetog Duha i mnoge stare lepe građevine, koje su uglavnom gradili ugledni trgovci. Ulica je puna hotela, restorana, kafea i pekara, raznoraznih prodavnica obuće, odeće, nakita, suvenira, nekoliko robnih kuća i muzeja.

Sebi sam ostao dužan da obiđem, sa druge strane reke, Hajdelberški univerzitet, aleju filosofa (Philosophenweg) i amfiteatar na otvorenom (Heidelberger Thingstätte), ali nadam se da ću se vratiti u prelepi Hajdelberg.

Vančeta

Beograd, februar 2018.

//pagead2.googlesyndication.com/pagead/js/adsbygoogle.js

(adsbygoogle = window.adsbygoogle || []).push({});