Kada su mi skoro sve drugarice otišle iz Srbije i logično, naša druženja bivala sve ređa, došle smo na ideju da jednom godišnje izaberemo neku destinaciju u Evropi i nađemo se tamo na nekoliko dana. Pre dve godine, testni reunion odigrao se u Rimu. Onda smo sledeću godinu preskočile i viđale se dve po dve, kako je koja mogla, a za ovu godinu, isplanirale smo susret u Madridu. Sa stalnim adresama u Vašingtonu, Briselu, Majncu, Parizu i Beogradu, stigle smo po prvi put u ovaj grad. Iskreno, plašila sam se kako će ispasti sve, sa pet žena na jednom mestu, uz činjenicu da smo sve toliko različite. Svesna sam i da je moja karijera disko zverstva skoro završena (napominjem, skoro), da sam postala strejt i kontrol frik koji inače ustaje u 5h za posao, a na odmoru čak u 7h i da sam, najblaže rečeno, turizam fašista koji ima jasno isplanirano šta želi da vidi iz sata u sat, iz dana u dan. Isto tako, postoji ekipa u mom životu, sa kojom putujem s vremena na vreme i koja je u sličnom fazonu, pa sve ovo o sebi što sam nabrojala nije toliko strašno kada si sa sličnima, ali kada se tu nađu ljudi čiji se tempo i priortiteti ne poklapaju, onda umeju da nastanu određene situacije koje nisu uvek najprijatnije. Ali uprkos tome, mislim da ću se uvek radovati ovakvim skupovima, jer, složile smo se oko jednog – vajb je taj što nas drži na okupu, on će nas uvek držati na okupu i njemu hvala. A svi ovi nedostaci ili prednosti, kako ih ko gleda, služiće kao glavna tema za beskrajnu sprdnju.
Elem, mislim da smo negde u januaru dogovorile lokaciju, u maju kupile avionske karte za novembar, a ubrzo i rezervisale smeštaj – lepu, malu gajbu preko AirBnB-a, u uličici Calle de San Pedro, u najneposrednijoj blizini Prado muzeja, čija lokacija mi u tom trenutku apsolutno ništa nije značila. Sara i ja smo letele iz Budimpešte direktno za Madrid. Moja povratna karta preko Ryanair-a koštala je 90, a smeštaj 75 evra za četiri noćenja. Ukoliko biste i vi u taj stan, javite da vam pošaljem Pedrov link. Iako ga nijednom nismo videle, bio je toliko dobar da Sari i meni dozvoli check-out tek u 20h uveče, umesto u 11h prepodne, jer tog dana nije imao druge goste. Ostale devojke su otišle, a mi smo se kasnije te večeri odbacile do obližnjeg hostela u Gran Viji, kako bismo ugrabile još par sati sna do noćnog polaska za aerodrom.
Kad smo kod aerodroma, u Madridu postoji samo jedan, na koji sleću svi avioni, uključujući i avione low cost kompanija, a to je Barahas (Barajas) i nalazi se na svega 12 km od grada. Na svakih 15 minuta, u periodu od 06 – 23:30h, sa autobuske stanice ispred aerodroma, staju autobusi koji voze do grada po ceni od 5 evra i po istom principu funkcioniše prevoz i do aerodroma, sa stanice Atoča. Ukoliko na aerodrom morate usred noći, kao što smo Sara i ja morale, jer nam je let u povratku bio oko 6h, imajte u vidu da do aerodroma saobraća linija 27N, na svakih 35 minuta, a početna stanica je na trgu – Plaza de la Cibeles (ili ako vam je lakše, u blizini velike bele zgrade u kojoj se nekada nalazila pošta, a danas opština). Na stanici imate red vožnje i karta takođe košta 5 evra. Karte se kupuju kod vozača u autobusu.
//pagead2.googlesyndication.com/pagead/js/adsbygoogle.js
(adsbygoogle = window.adsbygoogle || []).push({});
Za razliku od ostalih prestonica, Madrid je grad koji se može obići pešice, pa ako ste kao i mi smeštene u užem ili širem centru, prevoz vam neće biti potreban. Mi smo se autobusom vozile od i do aerodroma i samo još jednom tokom našeg boravka, a karta za jednu vožnju košta 1,5 evro. Takođe, Madrid je veoma jednostavan za snalaženje i neće vam biti potrebno mnogo vremena da se povežete sa njegovom mapom, a onda i sa njim. Pred put, imala sam savete svojih prijatelja i Jelenine tekstove sa njenog bloga. Jelena doživljava Madrid kao svoj drugi dom, u njemu je studirala i živela, pa je svoje utiske redovno delila sa nama preko svog sajta Snovi u koferima.
Ako bih morala svoj utisak o Madridu da smestim u samo jednu prosto proširenu rečenicu, rekla bih da je vreme u novembru savršeno, sunčano i obojeno divnim jesenjim bojama, da su hrana i piće preukusni i jeftini, da su Madriđani topli i prijatni, da je Barselona lepša samo zbog Gaudija, ali da i Madridu mnogi gradovi mogu pozavideti iako vas neće odmah baciti u nesvest svojom lepotom, kao i da nema gužve koja je u Barseloni nemoguća.
Pre nego što sam otputovala, čula sam od druga priču da je upoznao neke Crnogorce u Barseloni koji su tvrdili ,,da je Barselona super, ali da MaDRID raSTURA“. Možda su me neki drugi gradovi više rasturili, ali činjenica je da je Madrid grad u kom se jednostavno osećate – dobro. Kada bismo mogli da biramo lokacije za stanovanje prema godišnjim dobima, onda bi moji zimski izbori svakako bili Španija i Italija, a letnji Skandinavija, ali pošto je to nemoguće, ja ću nastaviti da leti obilazim sever, a zimi jug i tako izguram hladne zime i vrela leta u Srbiji.
//pagead2.googlesyndication.com/pagead/js/adsbygoogle.js
(adsbygoogle = window.adsbygoogle || []).push({});
Madrid je grad širokih bulevara i palmi s jedne, i uskih uličica sa madridskim, autentičnim kafanama, s druge strane. Grad lepih i starih zgrada čije fasade sijaju kao da su juče izgrađene i ofarbane, a ne pre sto i više godina. Grad važnih muzeja i njihovih bogatih umetničkih kolekcija. Grad velikih parkova i brojnih trgova. Grad preukusne hrane. Kada sam stigla, činjenica da svi pričaju španski me je omamila. Španski, španski, španski na sve strane. Svi pričaju brzo, engleski skoro ne koriste, ali komunikacija se uvek nekako uspostavi. Madrid je grad dugačkih redova u kojima Madriđani čekaju da uđu u crkvu, da uplate loto, da uđu u omiljeni restoran, da besplatno posete muzej. Nema guranja, svi stoje i mirno i uporno čekaju na svoj red.
Ali da krenemo konačno u obilazak.
Muzeji
Najvažniji muzeji u Madridu nalaze se u jednoj ulici – Paseo del Prado.
Tu su smešteni Museo Nacional Reina Sofia, Museo Nacional del Prado i Thyssen-Bornemisza.
Ako ste ljubitelji Goje, Boša, El Greka, Rafaela, Brojgela, Ticijana, Karavađa i Velaskeza, nikako ne propustite da posetite Prado muzej i odvojite nekoliko sati za njega. Karta je 15 evra, savetujem da je kupite onlajn, a od utorka do subote, u periodu od 18 – 20h i nedeljom od 17 – 20h, ulaz je besplatan. Samo, redovi su tada užasno dugački, pa bi trebalo da stignete ranije. Ne propustite Bošov ,,Vrt uživanja“, Direrov ,,Autoportret“, ,,Mona Lizu“ Leonardovog učenika, ispred koje nećete zateći bezbroj Kineza sa štapovima za selfi, kao u Luvru; zatim Gojina dela poput ,,Gole Maje” i ,,Obučene Maje“, njegove slike iz Crnog perioda i Velaskezove ,,Menine“, najveće remek-delo u celokupnom evropskom slikarstvu.
Museo Nacional Reina Sofia ili muzej Kraljice Sofije, je muzej moderne umetnosti i jedini razlog mog odlaska je Pikasova slika ,,Gernika“, antiratni simbol umetnosti 20. veka. Dimenzije platna su 6,4 x 7m na kojoj dominiraju žrtve bombardovanja istoimenog grada koji su nacionalisti napali 1937. godine, za vreme Španskog građanskog rata i sravnili ga sa zemljom. U muzeju koji je nakada bio bolnica, a koji poistovećuju sa Pompidu u Parizu, smeštena su i druga Pikasova, Dalijeva, Miroova i Magritova dela, a sve ih možete posetiti na drugom spratu, u sobama 206. I u Pradu i u Sofiji, fotografisanje je zabranjeno, ali ne i neizvodljivo. Poput Prado muzeja, i ovde je besplatan ulaz posle 18h. U muzeju postoje liftovi kojima se možete provozati do najvišeg, četvrtog sprata i posmatrati krovove Madrida, ali pogled nije ni približno lep kao sa pomenutog Pompidu muzeja.
U muzeju Thyssen-Bornemisza nisam bila, bile su druge dve članice naše madridske ekipe i malo je reći da im se dopao. Ovde ćete naći dela posvećena umetnosti od srednjeg do 17. veka, dela iz pravaca rokoko i neoklasicizma 18. i 19. veka, pa sve do fovizma, ekspresionizma, impresionizma, nadrealizma, pop arta i avangarde. Ovaj muzej ostavljam za onaj drugi put, jer ga je sada bilo nemoguće smestiti u pet dana, pored celog Madrida, sa sve Pradom i Sofijom.
Ukoliko ste ljubitelji Gojine umetnosti, ne propustite da posetite i mali muzej u okviru crkve Ermita de San Antonio de la Florida. Crkva je posebna po tavanici i freskama koje je Goja oslikao, a koje izgledaju fantastično. Ovde su sahranjeni njegovi ostaci, ali bez glave, za koju se veruje da su je naučnici ukrali kako bi je izučavali. Na našu žalost, u muzej smo otišle u ponedeljak, jedini dan kada je zatvoren i uprkos našim teatralnim molbama na španskom, čika je samo pokazao na gore, aludirajući na tavanicu crkve-muzeja, spomenuo Goju, poljubio vrhove svojih prstiju, kao da ocenjuje neko ukusno jelo, okrenuo se i rekao da dođemo mañana. Sa interneta prilažem fotografiju oslikane tavanice, pa ocenite sami da li je vredno posete. Adresa je Glorieta San Antonio de la Florida 4, a da biste do nje stigli, najbolje je da uhvatite autobus 46 sa stanice Sevilla u Gran Via i vozite se do 11. stanice – San Antonio De La Florida.
Šetnja od Atoče do ,,žile kucavice“
Kao što sam spomenula, naš stan nalazio se veoma blizu Atoča stanice, odmah preko puta Prado muzeja i ako sam nekom ulicom najčešće prolazila tih dana, to je bilo bulevarom Paseo del Prado. Verovatno će Atoča biti i vaše prvo stajalište u Madridu, ako dolazite sa aerodroma ili vozom. Stanica je prelepa i spolja i iznutra, pa iskoristite priliku da je sagledate sa obe strane, a unutra, na prostoru od 4000 m2 dočekaće vas ogromna tropska bašta sa bazenima riba i kornjača.
Odmah po izlasku iz stanice, preko puta, ugledaćete još jednu lepu građevinu u kojoj se nalazi Ministarstvo agrikulture. Zgrada je nastala u 19. veku, a njen tvorac je španski arhitekta Rikardo Velaskez Bosko, glavni i odgovorni za još dve prelepe zgrade u parku Retiro, o čemu će više reči biti kasnije.
Ako nastavite bulevarom Paseo del Prado, sa vaše leve strane videćete muzej Kraljice Sofije (malo je zavučen muzej, ne vidi se baš sa ulice) i Kaišaforum (Caixaforum). Reč je o posebnom arhitekstonskom ostvarenju jer je zgrada nekada služila kao elektrana, a sada su u njoj smešteni galerija i koncertna dvorana. Izgleda kao da ceo vrh zgrade lebdi u vazduhu, a nekada ružan i prazan zid pored, sada krasi bujna, vertikalna bašta.
Desnom stranom nižu se Kraljevska botanička bašta – Real jardin botanico (ulaz se plaća 4 evra), muzej Prado, Kraljevska crkva San Heronima iz 1505. godine, nastala u neogotskom stilu i smeštena odmah iznad muzeja, zatim hotel Ric, Obelisk u znak sećanja na žrtve Napoleonovih trupa 3. maja 1808. godine, Madridska berza i Nacionalni muzej – Naval. S leve strane, videćete Neptun fontanu na kružnom toku, zgradu Parlamenta ispred kog, na Plaza de las Cortes, dominira Servantesov spomenik, zatim muzej Tisen-Bornemisa.
Kada stignete do ogromne raskrsnice na kojoj nećete znati u šta prvo da pogledate, znajte da ste stigli do Plaza de la Cibeles. Ono što će vam bosti oči jeste ogromna bela zgrada koja pomalo podseća na svadbenu tortu. Nastala je 1904. godine kao zgrada Glavne pošte, a danas je u njoj smeštena opština. Pošto više podseća na katedralu, Madriđani su je prozvali ,,Naša gospa od komunikacija“. Kružnim tokom dominira fontana sa Sibelom – majkom zemljom, boginjom prirode; preko puta opštine, smeštena je Palata Linares, kasnije preimenovana u Casa de Amerika; a desno od opštine, videćete kapiju grada Madrida – Puerta de Alcala, na ulazu u Park Retiro.
Na Sibelinom trgu, ulica Paseo del Prado menja naziv u Paseo de Recoletos i u njoj ćete naći Arheološki muzej i Nacionalnu biblioteku. Na Sibelinom trgu ćete se, između ostalog, konačno upoznati i sa gorepomenutom žilom kucavicom grada Madrida, ulicom za koju kažu da nikada ne spava.
Gran Via
Prostire se od Plaza de la Cibeles, od jednako lepe ulice Calle de Alcala, pa sve do Španskog trga. Njena izgradnja je trajala ukupno devetnaest godina, od 1910 – 1929. godine, a zbog ove ulice, susedne 54 uličice su uništene ili skraćene. Verovatno najlepše građevine nalaze se baš u Gran Viji, pa ćete verovatno kao i mi, unezvereno gledati u sve te statue na vrhovima zgrada i u stilove koje su arhitekte 20. veka jedva čekale da primene. Kažu da je najlepša zgrada ona na uglu sa Calle de Alcala, na kojoj piše Metropolis, u kojoj je smeštena osiguravajuća kuća. Ako vas zanima šoping, ovde ćete ga naći.
Susedna ulica, Calle de Alcala, jednako je lepa. Ukoliko biste voleli da se popnete na vrh neke od zgrada i uživate u pogledu, to možete učiniti na adresi Calle de Alcala 42. Ulaz se plaća 4 evra. Možete sesti u kafić na vrhu, a možete se samo popeti radi pogleda i fotografija.
//pagead2.googlesyndication.com/pagead/js/adsbygoogle.js
(adsbygoogle = window.adsbygoogle || []).push({});
Parque del Retiro
Na mestu današnjeg parka Retiro, nekada se nalazila gusta šuma u kojoj su kraljevi lovili. Kao park postoji od 1630. godine, a od 1868. je otvoren za javnost. Njen glavni ulaz je iza Prado muzeja, tačnije pored Alkala kapije. Ono što smo mi uradile, i mogu reći da mi je to bio jedan od omiljenijih dana u Madridu, jeste iznajmljivanje bicikala preko puta parka. Bila je nedelja i glavni bulevar je bio zatvoren za saobraćaj, tako da smo se ceo dan vozikale po Retiro parku, ulicom Paseo del Prado, pa sve do La Latine, centra i ostalih delova grada.
Ono što možete obići u parku jesu stepenice oko jezera, sa velikim spomenikom Alfonsu XII, zatim La Rosaleda – ružičnjak koji je najlepši u maju i one dve zgrade čijeg sam tvorca, Rikarda Velaskeza, spomenula gore kod Ministarstva agrikulture, a to su Kristalna i Velaskezova palata. Kristalna palata je izložbeni prostor, nastala 1886. i prelepa je u ovo doba godine, kada sunce u Madridu sija kao da je proleće, a jarke boje jeseni se razlikuju od jednog do drugog stabla. Velaskezova palata je velika zgrada u neoklasičnom stilu, napravljena od crvene cigle, sa bojenim pločicama. Velaskez ju je projektovao za potrebe Nacionalne izložbe na kojoj su prikazana dostignuća iz oblasti rudarstva i metalurgije, a danas pripada Ministarstvu kulture i koristi se za privremene izložbe Muzeja Reina Sofia.
Centar
Ako mene pitate, centar je sve ovo što sam do sada spomenula. Ali baš centar – centar, podrazumeva Puerta del Sol – Kapiju Sunca. Navodno, na ovom trgu, sunce sija najjače. Na njemu se nalazi simbol grada – medved naslonjen na drvo planike. A da biste saznali zašto su baš medved i planika simboli Madrida, moraćete da se priključite Free walking turi i ako imate sreće, upoznate Leksi, Britanku iz Mančestera koja će vam tri sata pričati najzanimljivije stvari o Madridu i njenoj istoriji, a odigraće vam i flamenko. Skup je na Plaza Mayor, mestu gde su nekada bile pijace, gde su se vršila javna pogubljenja i borbe bikova, a danas predstavlja glavno mesto za sastajanje. Tura je sjajna i obavezno joj se priključite. U okviru nje, između ostalog, posetićete najstariji restoran iz 1725. godine koji do danas radi bez prestanka, a kome ni Hemingvej nije odoleo; upoznaćete arhitekturu Habzburgovaca; saznaćete kako i gde možete kupiti slatkiše koje prave časne sestre, čiji su životi posvećeni samo Bogu i pravljenju tih savršenih slatkih zalogaja, a koje prilikom kupovine nećete ni čuti ni videti, jer im je to zabranjeno; i saznaćete sve o kraljevima koji su zbog incestuoznih brakova, generacijama unazad, imali teške živote i rano umirali.
Izvan zidina trga, posetite pijacu Mercado de San Miguel, mesto na kome će se od mirisa otvoriti apetiti, a izbor hrane i pića je toliko veliki da nećete znati šta biste pre. Cene su nešto više nego u običnim kafanama, a naš savet je da probate masline u kombinaciji sa morskim plodovima, sirevima, sušenim paradajzom, artičokama, lososom..
Šetnja od Španskog trga do Katedrale
Pokušavam da podelim grad u nekoliko delova, kako bi vam bilo lakše da se snađete, ali nisam sigurna koliko vam u tome pomažem. Zapadni deo grada smestila bih negde kod Španskog trga, odmah posle Gran Vije. Ovaj trg je poznat po velikom Servantesovom spomeniku i likovima iz njegovog romana – Don Kihotu i Sančo Pansi. Poznat je i po oblakoderu iz 1957. godine, po imenu, a kako drugačije, nego – España.
Iznad Španskog trga, nalazi se Zapadni park ili Parque del Oeste, koji je nekada bio glavna deponija u gradu, a sada mesto odakle se prostire lep pogled i gde možete ugrabiti malo mira. Društvo će vam praviti seksi zvuci saksofona, a kako to izgleda, pogledajte video.
Park je poznat po Debodovom hramu iz 4. veka pre nove ere, koji je Egipat poklonio Madridu 1970. godine u znak zahvalnosti španskim arheolozima i inženjerima koji su spasili mnoga arheološka blaga. U blizini parka nalazi se muzej sa Gojinim freskama, u koji smo tog dana otišle i poljubile vrata, pa nam je bila ideja da se preko parka Casa de Campo, žičarom prebacimo u Zapadni park, ali tog dana ni ona nije radila. U stvari, radno vreme žičare je vrlo neobično, ali pokušajte na sajtu da pronađete potrebne informacije. Ono što znam je da vožnja žičarom traje 11 minuta, a kažu da je pogled spektakularan.
Kada završite sa parkovima, siđite do Kraljeve palate, neobične Katedrale Almudena, parčeta arapskog zida, pređite preko Plaza de Oriente do Kraljevskog pozorišta i nestanite u ulicama i trgovima, sve dok ne prepoznate nešto što smo do sada već obilazili.
Iće, piće i lepi kvartovi
Hrana je toliko ukusna, da nećete pogrešiti šta god da izaberete. Nije ni skupa, pa iako nam je plan bio da se ne rasipamo i da hranu kupujemo u obližnjem marketu, nekako smo opet u restoranu jele tri puta dnevno i uštedele. Jele smo i u veganskim i u vegetarijasnkim restoraranima i u tradicionalnim španskim kafanama i sve je bilo savršeno. I ako nikada niste bili u Španiji, znate da su tapasi – mali zalogaji, veoma popularni ovde. Leksi nam je objasnila da je tapas uveden kada su ljudi ranije radili po dva posla dnevno i za vreme sijeste svraćali u kafane. Da se ne bi samo napijali, kralj je naredio da se uz piće služi i hrana. Tako bi Španac završio sa jednim poslom, skoknuo na vino u kafanu gde mu se uz piće servira i hrana, otišao bi kući dovoljno normalan da odmori ili nastavi sa drugim poslom popodne.
Da cene nisu visoke, daću vam primer jednog menija iz kafane u naselju Čueka. Na dnevnom meniju su dva jela, i to dva ozbiljna jela koje sami izaberete, a uz to dobijate piće po vašem izboru, kafu ili čaj i dezert i cena za sve to je 10,80 evra. Mislim da je i više nego fer. Dnevni meni je bio iskucan na običnom papiru, na španskom jeziku, pa smo svako jelo pretraživale na internetu kako bismo znale šta naručujemo i sve je bilo preukusno, a porcije ogromne.
Glavna fora u Španaca je kasna večera. Baš kasna, tako da nije neobično ako prođete pored krcate kafane u 1h iza ponoći u kojoj gosti klopaju kao da je 14h popodne. Slično kao u Italiji, restorani i kafane su popodne zatvoreni i tek uveče ponovo otvaraju svoja vrata.
Što se tiče kvartova, jedan od najlepših, po mom izboru, jeste onaj u kom smo bile smeštene, oko ulice Calle de las Huertas. Sve ulice su male sa autentičnim kafanama, tavernama i malim prodavnicama. Umesto klasičnih tabli, nazivi ulica su na pločicama sa obaveznom slikom osobe ili dogođaja, po kom ulica nosi naziv. Izdvojila bih i delove grada La Latina i Lavapies, a glavno zezanje se odvija nedeljom od 9h ujutro, na buvljoj pijaci El Rastro. Tada i sve okolne ulice postaju buvljak. El Rastro znači krvavi trag, jer su u 15. veku ovde postojale klanice životinja. La Latinu i Lavapies nikako ne propustite, i ako ste gladni ukusne hrane i željni nekih drugih delova grada od gužve oko Kapije sunca, onda dođite ovde, da dobro klopate i onda prošetate lepim, malim ulicama Madrida, sa lepim zgradama i cvećem ukrašenim terasama.
Me gusta Malasaña, me gustas tú
Severno od ulice Gran Via, prostire se zanimljivo naselje Čueka. Danas se najviše vezuje za LGBT populaciju i noćni život, ali to nisu razlozi zbog kojih spominjem ovaj deo grada, već zbog činjenice koliko sam se ovde dobro osećala. Moram da napomenem da su u Madridu i Španiji, datumi 2. i 3. maj veoma važni, jer je tada, 1808. godine, Napoleon, sa svojim trupama, proteran iz Španije. Povodom ovog događaja, podignut je veliki obelisk u blizini Prado muzeja koji sam prethodno spomenula. Goja je na dva velika platna naslikao slike koje spadaju u njegova najpoznatija dela, ,,2. Maj’’ i ,,3. Maj’’, a koje možete videti u Prado muzeju. U ovom naselju postoji živopisan trg čiji naziv nosi Plaza de Dos de Mayo, a u Čueki postoji i kvart koji se zove po Manueli Malasanji, sedamnaestogodišnoj heroini koju su Francuzi, 2. maja 1808. godine ubili jer je sa sobom nosila hladno oružje – makaze. Danas se ova dva dana slave kao praznici i tim povodom se organizuju parade. Za vreme Frankove diktature koja je trajala od 1938. pa sve do njegove smrti, 1975. godine, Španci su masovno napuštali svoju zemlju, a u naselju Čueka su se odvijali prvi pokreti protiv ove vlasti, kroz umetnost i muziku.
Kada smo posle Free walking ture došle na Trg Drugog maja, bilo je na stotine ljudi u baštama po celom trgu. Sunce je sijalo kao da je stvarno 2. maj, a ne 11. novembar, prodavci su izneli svoje tezge i prodavali ploče, polovnu garderobu i svoje rukotvorine i sve je bilo tako živo i veselo. Celo naselje je bilo u sličnom raspoloženju. Nizale su se prelepe zgrade sa standardno ukrašenim terasama, punim cveća. Posebno nam se dopala jedna koja me je na prvi pogled podsetila na Gaudija, mada mi je bilo sumnjivo, jer znam da u Madridu nema nijedne njegove zgrade. U pitanju je Palacio de Longoria, tipičan primer art nouveau arhitekture koju je za svoju porodicu naručio finansijer Havier Gonzales Longoria i sagradio je 1904. godine. Ukoliko ste zainteresovani, možete je posetiti od ponedeljka do petka, u periodu od 8 -14:30h, a organizuju se i besplatne ture kroz kuću. Adresa je Calle Fernando VI 4.
U ovo naselje došle smo i dva dana kasnije, ali atmosfera je bila potpuno drugačija. Bio je ponedeljak, vreme ranog ručka, a na Trgu Drugog maja nije bilo nikoga i bukvalno je sve bilo zatvoreno. Ali zato smo malo kasnije, u Malasanji otkrile onaj restoran sa dnevnim menijem od 10,80 evra, koji ne smete propustiti. Casa Maravillas, u ulici Calle Manuela Malasana 13.
Vožnja biciklom
Madrid nije biciklistički grad. Negde će vam samo delovati da je ravan, ali nije. Međutim, ako ste ikada vozili bicikl po Beogradu, što je pravi izazov, onda će vam vožnja Madridom biti uživanje. Naše dvotočkaše iznajmile smo u Rent & Roll, Calle de Felipe IV 10 i cena za ceo dan je 15 evra. To je jedan od boljih poteza koji smo odradile, jer su nas noge već užasno bolele posle nekoliko dana hodanja. Obišle smo čitav Retiro park i vozile po celom gradu. Nije uobičajeno viđati bicikliste na madridskim ulicama, pa smo pomalo bile atrakcija, pogotovo kada bi se sjurile niz ulice, bez predstave o tome gde treba da skrenemo, pa bismo vozile na slepo dok ne izbijemo na nešto što će nam biti poznato. A posle nekoliko dana u Madridu, sve vam je manje – više poznato. Tako da, ako ste ljubitelji biciklizma, obavezno ga iznajmite, poštedite svoja stopala i istražite Madrid na potpuno drugačiji način.
Ostale informacije
*Stvarno mislim da vam prevoz neće biti potreban, ali ako mislite suprotno, onda na ovom linku pogledajte detalje metro prevoza.
*Imajte na umu, kao što sam već spomenula, da je većina muzeja besplatna posle 18h, ali bi trebalo u tom slučaju da dođete oko sat vremena ranije, kako biste zauzeli svoje mesto u redu.
*Ukoliko ostajete više dana u Madridu, obavezno iskoristite jedan dan za odlazak u prelep gradić Toledo, koji je 74 km udaljen od prestonice. Do Toleda redovno saobraćaju vozovi sa Atoča stanice, a cena povratne karte je oko 20 evra.
*U prvoj polovini novembra, vreme u Madridu je bilo savršeno. Ujutru je malo svežije, preko dana sledi svlačenje dok ne ostanete samo u jednoj košulji, a onda kako dan odmiče, polako vraćate garderobu nazad. Nadam se da će vas vreme poslužiti, ako odlazite u nekom drugom terminu, van leta.
*Nikako nemojte ići u restorane brze hrane. Glupo je to da radite kada ste u Madridu.
*Nisam nijednom spomenula, ali Madrid ima reku. Iako sam znala da se nalazi tačno u srcu Španije, sve sam se nekako nadala da ću ugledati more. Valjda zbog onih palmi. Ali jedinu vodu koju ćete videti je plitka reka Manzanares. Madrid leži na njenoj levoj obali, pa ako idete na primer do gorepomenute crkve – muzeja sa Gojinim freskama, ugledaćete je preko puta.
***
Ostaje mi samo da vam poželim srećan put i lep provod! I da vas pozovem da posetite moju Facebook i Instagram stranicu, gde možete pogledati više fotografija. Madrid je tako fotogeničan da nisam prestajala da ga fotografišem.
Adiós!
//pagead2.googlesyndication.com/pagead/js/adsbygoogle.js
(adsbygoogle = window.adsbygoogle || []).push({});
majusnikolicmajus 
Divna priča, divne fotografije, divna ti! 🙂 Prava si inspiracija, a ovaj putopis će biti sjajan vodič ako se nekad nađemo u ovom lepom gradu… Baš si nas lepo prošetala i provozala Madridom! 😉
Sviđa mi seSviđa mi se
Hvala devojke, nadam se da hoćete 🙂
Sviđa mi seSviđa mi se
Prelepo iskustvo, hvala vam, putujem za NG u Madrid, jedva čekam da sletim…..
Sviđa mi seSviđa mi se
Hvala! Lepo se provodite i srećna Nova godina! 🙂
Sviđa mi seSviđa mi se
Divno. Spremam se za aprilsko putovanje za Madrid i bas sam uzbudjena.
Da li biste mogli da mi posaljete link vezano za smjestaj?
Veliki pozdrav iz Podgorice!
Sviđa mi seSviđa mi se
Snežana, lepo se provedite u Madridu. Ovo je link do smeštaja koji smo iznajmile: https://www.airbnb.com/rooms/12189806?guests=1&adults=1
Pozdrav!
Sviđa mi seSviđa mi se