Nakon dvomesečne pauze i kratkog raspusta, od 1. septembra vraćamo se u muzeje! Nije da ih nisam obilazila u međuvremenu, nego mi ovo vrelo leto nije dalo prostora da o njima pišem. Iako su vrućine i dalje na snazi, činjenica da je 1. septembar prošao, daje mi blagu najavu da će uskoro početi jesen, moje omiljeno godišnje doba, kada sam najaktivnija.
Zato, dobrodošli nazad u rubriku o beogradskim muzejima!
NARODNI MUZEJ
Narodni muzej u Beogradu nastao je 1844. godine, ukazom ministra prosvete, Jovana Sterije Popovića. Na mestu gde se danas nalazi, postojala je čuvena beogradska kafana ,,Dardaneli’’ gde se okupljao kulturni svet i elita, a 1903. godine, na njenom mestu podignuta je zgrada u koju se smestila Hipotekarna banka. Ta zgrada je uništena za vreme Drugog svetskog rata, a nakon renoviranja, od 1952, ovde je smešten Narodni muzej.
Godine 2003, Narodni muzej je zatvoren sa ciljem da se na njegovih postojećih 5000 m2 doda još 2000 m2 i da se na taj način u njega smesti 400.000 eksponata koliko broji muzejska kolekcija predmeta, slika i statua. To do danas nije urađeno, pa je sadašnja vlast iskoristila svoj trenutak, okrečila muzej, sredila instalacije i tog 28. juna, na Vidovdan, jer kako drugačije, otvorila vrata Narodnog muzeja u koji je nagrnulo hiljade ljudi koji su u kilometarskim redovima, danima stajali u redu na Trgu Republike, po kiši i suncu. Ulaz je danima bio i besplatan, čitav događaj ispraćen je pompeznim naslovima i televizijskim prilozima, a narod je bio srećan što nam je vladajuća stranka ovo omogućila. Tih prvih dana po otvaranju, radovi u muzeju i dalje su manje – više bili aktuelni, a većina eksponata, od ukupno 4000, bila je izložena bez legende i opisa. Pa bi posetilac gledao u tu statuu i igrao se pogađanja. I ja sam, poput hiljade posetilca, nestrpljivo čekala da se stišaju strasti i da konačno posetim ovu kulturnu ustanovu od velikog značaja. I koliko god da sam bila srećna što konačno mogu da vidim umetnička dela o kojima sam ranije samo čitala, po izlasku, nikako nisam mogla da sperem utisak te ,,vladajuće atmosfere’’. Zato sam muzej posetila ponovo posle dva meseca i atmosfera je nekako ostala ista, ali rekla bih da su radovi završeni, a legende i opisi, u međuvremenu, postavljeni.
Ipak, ako izuzmem taj opšti utisak koji je samo moj i nikako se nemojte složiti sa mojim mišljenjem, ne mogu da sakrijem sreću i oduševljenje dok stojim ispred slika Paje Jovanovića, Uroša Predića, Đure Jakšića i Katarine Ivanović. Ili Save Šumanovića i Milene Pavlović Barili. Ili Nadežde Petrović i Ljubice Sokić. I koliko mi je neobično što u Beogradu, u Narodnom muzeju gledam u dela slikara koje sam toliko puta viđala po inostranim muzejima, poput Pikasa, Renoara ili Boša.
Neću vas previše zadržavati informacijama o muzejskim postavkama, jer ih sve možete pronaći na sajtu, ali nije zgoreg pomenuti da su u prizemlju smešteni predmeti iz perioda praistorije i antike: od paleolita, preko Lepenskog vira i Đerdapa, starijeg i mlađeg neolita, bronzanog i gvozdenog doba pa sve do grčkog, rimskog i antičkog perioda. U sefovima nalazi se bogata numizmatička zbirka.
Na prvom spratu, smešteni su eksponati iz srednjeg veka, crkvene slike i ckveni predmeti i moj omiljeni deo muzeja sa delima srpskih slikara i vajara iz 18. i 19. veka. Na drugom spratu, možete pogledati postavku inostranog slikarstva, slikarstva i vajarstva jugoslovenske umetnosti 20. veka i avangardni pokret, uključujući i Zenit. Miroslavljevo jevanđelje, najstariji i najdragoceniji ćirilični rukopis iz 1190. godine, biće dostupan samo u određenim terminima u godini i čuva se u posebnoj prostoriji pod ključem.
Muzej je otvoren svakog dana osim ponedeljkom, i to u sledećim terminima:
Utorak: 10 – 18h
Sreda: 10 – 18h
Četvrtak: 12 – 20h
Petak: 10 – 18h
Subota: 12 – 20h
Nedelja: 10 – 18h
Svakog utorka od 13h, organizuju se ture sa vodičem. Cena pojedinačne ulaznice je 300 dinara, a nedeljom, ulaz je besplatan.
Adresa muzeja je Trg Republike 1, a adresa sajta je www.narodnimuzej.rs.
//pagead2.googlesyndication.com/pagead/js/adsbygoogle.js
(adsbygoogle = window.adsbygoogle || []).push({});
Izložba ,,Vukosava Vuka Velimirović – Prva srpska vajarka’’
Da li ste čuli za Vukosavu Vuku Velimirović, prvu srpsku vajarku? Ja nisam sve do sada, kada je izložba o ovoj srpskoj vajarki otvorena u Umetničkom paviljonu ,,Cvijeta Zuzorić’’.
Vuka Velimirović (1888 – 1965), rođena je u bogatoj porodici intelektualaca u Pirotu gde je završila osnovnu školu. Godine 1911, cela porodica se seli u Beograd gde Vuka završava Umetničko zanatsku školu. Dalje školovanje nastavlja u Parizu, gde provodi 19 godina, i u Rimu. Vuka je bila prva srpska vajarka, dečiji pisac, ilustrator, likovni kritičar i prevodilac. Posebno su je poštovali i hvalili vajar Đorđe Jovanović i veliki prijatelj, slikar Uroš Predić. Izlagala je na mnogim takmičenjima na kojima je pobrala veliki broj nagrada. Izuzetno je bila zainteresovana za znamenite Srpkinje, pa je tako izvajala seriju skulptura srednjovekovnih srpskih vladarki. Na zgradi današnje Ambasade Turske, a nekada Vračarske banke, u Krunskoj 1, mogu se videti skulpture koje su njenih ruku delo.
Nakon Drugog svetskog rata, vratila se u Beograd, gde je do svoje smrti loše živela. Nije prošla konkurs ni za jedan projekat. Umrla je zaboravljena, a sahranjena na Novom groblju u Beogradu.
Vuka Velimirović bila je članica umetničkih udruženja Lada i ULUS, od 1922. godine. Tim povodom, zatim povodom 90 godina od početka rada paviljona ,,Cvijeta Zuzorić’’ i jubileja – 100 godina od osnivanja Udruženja likovnih umetnika Srbije, otvorena je topla i skromna izložba posvećena ovoj velikoj umetnici, na žalost, zaboravljenoj. Na izložbi možete se upoznati sa njenim životom i radom, pogledati fotografije, biste koje je Vuka Velimirović vajala, prepiske između nje i Uroša Predića, kao i njen portret koji je Uroš naslikao, a koji pripada ULUS-u.
Izložba je otvorena od 31. avgusta do 16. septembra i možete je pogledati svakog dana u Umetničkom paviljonu ,,Cvijeta Zuzorić’’ na Kalemegdanu. Radno vreme od ponedljka do petka je od 10 – 19h, vikendom od 10 – 14h i ulaz je besplatan. Svratite kada šetate Kalemegdanom i upoznajte se sa Vukom Velimirović.
Muzej nauke i tehnike
Muzej nauke i tehnike nedavno je renoviran i ponovo otvoren za javnost. I mogu vam reći da je sjajan. Meni kada neko kaže nauka ili tehnika ili nešto slično, ja sam u fazonu, ok, ostavi me na miru, jer u tim oblastima nikada nisam plivala i teško da bi me nešto zaintrigiralo. Ali Muzej nauke i tehnike je nešto što ne smete propustiti i što bi trebalo s vremena na vreme posetiti. Pogotovo ako ste roditelj, obavezno povedite svoju decu, njima će tek biti zanimljivo. Prilikom moje posete, sve vreme sam iz različitih delova muzejske sale mogla da čujem ono njihovo, dečije: a šta je ooooo-voooooooo?
Muzej obuhvata stalnu postavku, galeriju igračaka i naučnu igraonicu. U okviru stalne postavke, predmeti su podeljeni u 4 manje postavke: Točkovi, mašine, motori; Mera i broj; Čovek i tehnika; Komunikacije. I iako ovi naslovi možda ne deluju zanimljivo, predmeti koje ćete videti u okviru tih kolekcija su neprocenjivi. Muzički instrumenti, orgulje, jukebox sa najluđim naslovima pesama iz ere ,,narodnjaci ’60ih’’, orkestrioni – muzički automati iz 18. veka, gramofoni, nemački radio mikrofon iz 1929. godine sa Radio Beograda, kamere iz SFRJ, foto – aparati, brodska oprema, telefoni, pegle, kućni aparati. I još mnogo toga. Jako zanimljivo.
Galerija igračaka će verovatno više biti zanimljiva starijim generacijama, dok će deca verovatno biti zbunjena pored svih današnjih supermenova i Elzi, ali će zato naučna igraonica biti svima jednako interesantna, posebno kriva soba ili kabina sa ogledalima.
U okviru stalne postavke, spadaju i ,,Medicina u Srbiji kroz vekove’’, ali smeštena je u zgradi Srpskog lekarskog društva, u Džordža Vašingtona 19, i postavka ,,Muzej banjskog lečenja’’, koju možete posetiti ako ste u Vrnjačkoj banji, na adresi Vrnjačka 22.
Muzej se nalazi u donjem Dorćolu, adresa je Skender – begova 51. Radno vreme je od 10 – 20h, svakog dana, osim ponedeljka, kada muzej ne radi. Cena pojedinačne ulaznice za odrasle je 200 din. Sve detalje pronađite na njihovom sajtu www.muzejnt.rs.
Muzej Nikole Tesle
Da li ima potrebe da bilo šta napišem o Nikoli Tesli? Nema. Sve znamo. Osim da je nevorovatna činjenica da su toliko veliki ljudi koji su u ta vremena dostigli neverovatne visine, srpskog porekla i da gledajući sve te ljude, nije baš najjasnije kako smo mi, Srbi, toliko godina kasnije u tolikoj meri nazadovali. I možda će mi neko zameriti što svoje nezadovoljstvo provlačim kroz svaki tekst, na ovaj ili onaj način i pravim takve digresije čak i kada pišem tekst o muzeju. Ali što bi gospodin easttothesun rekao, ovo je moje parče interneta koje plaćam i pisaću šta ja hoću.
//pagead2.googlesyndication.com/pagead/js/adsbygoogle.js
(adsbygoogle = window.adsbygoogle || []).push({});
Elem, da biste se i sami uverili koliko je Nikola Tesla bio veliki, čega smo svi svesni i ponosimo se njime, ipak posetite Muzej Nikole Tesle u Beogradu i podsetite se njegove veličine.
Nikola Tesla je živeo od 1856. do 1943. godine. Umro je u svojoj sobi u hotelu Njujorker, u Njujorku. Njegovom sestriću, sinu njegove sestre Marice, Savi Kosanoviću, pripala je sva Teslina svojina, odlukom američkog suda. Sava Kovačević je 1951. godine poklonio državi sve lične predmete i spise koji su brodom poslati iz Amerike u Rijeku, zatim vozom u Beograd i od 1952. godine, nalaze se u vili Đorđa Genčića, industrijalca i ministra unutrašnjih poslova u vreme Aleksandra Obrenovića. Iste godine, doneto je rešenje da se u toj kući otvori Muzej Nikole Tesle, koje je potpisao Josip Broz Tito.
Muzej danas predstavlja instituciju nauke i kulture u Srbiji i svetu i čuva originalnu i ličnu zaostavštinu Nikole Tesle, kao i Teslinu urnu sa posmrtnim pepelom. UNESCO je 2003. godine, Teslinu arhivu, kao deo pokretnog dokumentarnog nasleđa čovečanstva, uvrstio u Registar ,,Pamćenje sveta’’, što predstavlja najviši oblik zaštite kulturnog dobra.
U okviru stalne postavke, prikazani su lični Teslini predmeti, izumi, fotografije, Teslin plavi portret i puštanje u rad eksponata. Muzej se posećuje uz stručno vođenje u okviru kog ćete moći da pogledate kratak film o Nikoli Tesli, a osoblje će vam uz demonstraciju pokazati kako rade Teslini izumi.
Muzej je otvoren svakog dana od 9:45 do 20h i na svakih sat vremena, organizuju se stručne ture. Kada sam ja bila, sve ture su bile na engleskom, samo jedna na srpskom, što govori ko su posetioci muzeja. Za nas, karte su 250 din, a za strance su 500 din. Ukoliko želite da zakažete termin, to možete učiniti slanjem mejla na adresu info@tesla-museum.org ili pozivom broja 0112433886. Muzej je ponedeljkom zatvoren. Adresa je Krunska 51, a adresa sajta je www.nikolateslamuseum.org.
Muzej Jugoslavije
Ovaj muzej ostavljam kao najlepše za kraj. Jugonostalgična sam, vorovala sam u bratsvo i jedinstvo i u srcu sam komunista. Muzej Jugoslavije je verovatno najposećeniji muzej u Beogradu. To je jedina, ili jedna od retkih uspomena na bivšu državu koju smo svi toliko voleli i uspomena na vreme kada je sve bilo lako, a narodi složni. Kada sam živela na Dedinju, Jovanka je još uvek bila živa, a ja sam stanovala nekoliko kuća od nje. Iako je nikada nisam videla, osećala sam veliko strahopoštovanje. Često sam posećivala muzej, jer mi je bio blizu. Osim stalnih muzejskih postavki, uvek su bile organizovane tematske izložbe.
Pišem – bile, jer se od prošle godine, muzej renovira i sigurno će radovi trajati do novembra, ako ne i do kraja godine. Ali Kuća cveća u kojoj su sahranjeni Tito i Jovanka i u kojoj je trenutno izložba o čuvenom Plavom vozu kojim se predsednik vozio, otvorena je za javnost. Ovde su, između ostalog, izložene štafete podeljene na one koje je Tito dobijao od pionira, radnika, zanatlija, vojske, sportskih, lovačkih udruženja i mnogih drugih, a budući da je i sam Tito sahranjen u Kući cveća, možete saznati i koliko je bio poštovan od strane predstavnika svih zemalja u svetu, kao i ko i koliko je ljudi došlo na njegovu sahranu, osim ukoliko niste i sami prisustvovali istoj.
U sastavu muzeja nalazi se Kuća cveća, Stari muzej, Muzej 25. Maj i park sa brojnim statuama jugoslovenskih vajara.
Tokom ovog leta, organizovana je manifestacija ,,Leto u muzeju’’, o čemu sam pisala ranije, kada se svakog meseca, na platou ispred muzeja, organizovao festival književnosti, koncerti, berza ploča i slično. Pre dva dana, 1. septembra, ispred muzeja, organizovan je događaj pod nazivom ,,Druženje sa fićom i vespom’’, kada su stare, preslatke fiće pozirale ispred muzeja, u društvu vespi i Zastavinih kečeva.
Prošlog meseca, Muzej Jugoslavije počeo je i sa biciklističkim turama. Svakog petka, od 17:30h, skup je ispred hotela Jugoslavija i tura vodi kroz Novi Beograd, prateći ideju izgradnje nove države kroz istoriju, arhitekturu i anegdote vezane za objekte: SIV, Geneks, Muzej savremene umetnosti itd. Ako znate nekoga ko dolazi u Beograd, preporučite im, ture su na engleskom jeziku, a od septembra, organizovaće se i na srpskom. Ja još nisam bila ni na jednoj, ali jedva čekam prvi sledeći termin, pa da zapedalam sa grupom.
//pagead2.googlesyndication.com/pagead/js/adsbygoogle.js
(adsbygoogle = window.adsbygoogle || []).push({});
Muzej Jugoslavije je otvoren svim danima, osim ponedeljkom, od 10 do 18h, a cena ulaznice je 400 dinara. Adresa muzeja je Mihaila Mike Jankovića 6, na Dedinju. Sve detalje i događaje, ispratite na njihovom sajtu www.muzej-jugoslavije.org ili na Instagram stranici.
***
Nadam se da vam čitanje ovog teksta nije bilo mnogo naporno i nadam se da ste našli nešto zanimljivo među ovim septembarskim predlozima. Šta ste vi posećivali ovog leta? Predložite muzeje i iz vaših gradova.
Do sledećeg meseca, pozdravlja vas Majus!
*Prethodne tekstove o beogradskim muzejima, pročitajte u istoimenoj kategoriji.
//pagead2.googlesyndication.com/pagead/js/adsbygoogle.js
(adsbygoogle = window.adsbygoogle || []).push({});
majusnikolicmajus 
Dirljivo, sadržajno, kritički… Posebno nam se dopala priča o Muzeju Jugoslavije i preporuka za Muzej nauke i tehnike. Biće čekirano! 😉 Btw, super ti stoji ovaj žuti fića! 😉
Sviđa mi seSviđa mi se
Hvala devojke 😘
Sviđa mi seSviđa mi se
Najinteresantniji predlozi do sada. Podelila sam ovu objavu na Facebook stranici svog bloga. Verujem da će moji pratioci biti oduševljeni, jednako koliko sam ja oduševljena, i da će postati i tvoji pratioci, što sam im sugerisala.
Sviđa mi seSviđa mi se
Draga Miro, velika Vam hvala! Evo sada sam videla i kod Vas na profilu 🙂 Divni ste! Drago mi je da su Vam se dopali predlozi, i meni su ovi muzeji favoriti.
Sviđa mi seSviđa mi se