Zlatni Prag (Bratislava i Drezden)

Drugarica putuje u Prag za par dana i zamolila me je da joj dam neki predlog, pa bi valjalo na brzinu osvežiti uspomene. U Pragu sam bila pre pet godina i sećam se da sam pomislila kako bi bila šteta da sam umrla, a da ga nisam obišla. ,,Zlatni grad“ leži na Vltavi koja protiče kroz njega dužinom od 30km. Broji 1.2 miliona stanovnika i predstavlja prestonicu Češke. Ok, to već sve znamo, ali kako da ga upotrebimo..

Bilo koji način prevoza da se koristi, metro, tramvaj ili autobus i bez obzira u kom prstenu grada da se nalazimo, svuda se stiže u roku od 15 min. Nema nigde gužve, ulice su čiste, nema nervoznih vozača. Obilazak bi trebalo da krene od Narodnog muzeja i onda se ulicom dugačkom 1km, stiže do srca grada u kome se nalaze sve znamenitosti. Stižemo do čuvenog sata Orloj koji tu stoji od 1410. godine i za koji se veruje da ukoliko stane, grad će zadesiti velika nesreća, zbog čega se dobro čuva i neguje. To je najstariji sat na svetu i pokazuje vreme, položaj planeta, horoskopske znake i na svakih sat vremena, pojavljuju se četiri figure: Narcis sa ogledalom, Turčin sa gitarom koji simboliše muziku i radost, Škrtica sa vrećom para koji predstavlja tvrdičluk i Smrt u obliku kostura koji poručuje da je sve prolazno.
U pravcu desno – nalazi se trg Staromjetske namjesti, okružen tornjevima i prelepim zgradama u gotičkom i baroknom stilu, a u sredini je spomenik posvećen Janu Husu koji je spaljen na lomači zbog njegovih jeretičkih verovanja. Malo dalje iza trga, nalazi se Jevrejska četvrt gde su smešteni sinagoga i jevrejsko groblje. Ulaz u groblje se naplaćuje 6e, vidi se sa ulice, pa ko bi da uštedi, može da zaobiđe ulazak. Groblje se zbog manjka mesta širilo vertikalno, zbog čega se sastoji od dvanaest slojeva. Najstariji spomenici datiraju iz 1478. godine, spolja se može videti svega 12 000, iako je na njemu sahranjeno više od 100 000 ljudi.

U pravcu levo od sata, ide se uskim ulicama do Karlovog mosta, najstarijeg u Pragu. Na mostu postoji oko 30 statua koje predstavljaju svece. Na početku mosta, sa desne strane, za 10e možete se provozati Vltavom i od vodiča koji rade na brodićima, dobiti informacije o Pragu, njegovoj istoriji i zanimljivostima. Vožnja traje oko 30 min. Deo na kopnu pored kog prolazi brodić, obavezno kasnije obiđite pešice. Tu se između ostalog nalazi i Lenonov zid, simbol praške hipi generacije. Naravno, komunnistički sistem je nastojao da ga uništi prefarbavanjem, a danas je glavna turistička atrakcija.

Pored Karlovog mosta, u Pragu postoji još 17 mostova. Dok posmatramo grad, preko puta Karlovog mosta, videćemo džinovski metronom. Tada mi uopšte nije bilo jasno koja je njegova svrha usred starog grada, dok prošle godine nisam počitala sjajnu knjigu poljskog pisca Marijuša Ščigjela ,,Gotland“, a koju ovom prilikom svima preporučujem, gde je opisana češka istorija od 1900. godine, sa istinitim, životnim pričama ljudi jednog vremena, a koje dosta govore o Pragu i Češkoj. Naime, u Pragu je u vreme teškog komunizma, na tom mestu, postojao najveći spomenik na svetu, posvećen Staljinu. Posle osam godina, 1962. uništen je, a umesto njega je postavljen metronom. Zbog cenzure, o ovome postoje retki podaci na internetu, a fotografije se jedva mogu naći. Mislim da sam skoro pročitala negde da je sada na tom mestu statua Majkla Džeksona.

Nakon što pređemo most, idemo ka Praškom hradu – zamku koji se vidi sa svake tačke. Predstavlja najveći zamak na svetu i u njemu se nalaze kancelarije svih kraljeva i predsednika koji su vladali i u kome sadašnji predsednik živi. Do tamo preporučujem da odete pešice, kako biste grad što više bolje doživeli. Iza zamka, nalazi se gotička katedrala Svetog Vida iz 14. veka i najstariji deo grada Hradčani. Hradčani su čak stariji i od starog grada kojim smo došli do Karlovog mosta. U Hradčanima, u Zlatnoj ulici, živeo je Kafka. Na žalost, od pre nekoliko godina, ulica je zatvorena, a plava kuća, u kojoj je možda ,,Metamorfoza“ nastala, sada je muzej. Ulaz se naplaćuje – 6e.

Sa ovog mesta, pogled puca na zelenu oazu koja se nalazi odmah ispod zamka, dokle se može laganom šetnjom stići za pola sata, a odatle, kroz šumovit predeo, stiže se do najviše tačke – Petrinog brda, na kojoj se nalazi Ajfelova kula sa svojih 60m, sagrađena 1891. godine, i sa koje je verovatno najbolji pogled.

Prag je poznat po pivu, tako da pivnica ima na svakom koraku, a takođe i po svinjskim kolenicama. Ne mogu reći da je skupo, 6e nije iznos koji ne možemo da odvojimo za muzej, ali tamo je svaki ulaz koštao 6e, bez obzira na to da li se ulazi u ulicu, toranj ili groblje. Nama se desilo da smo u prodavnici platili hladno piće više nego ono van frižidera. Takođe, ovo su cene od pre pet godina, tako da treba proveriti. U blizini sata, pre nego što kročite na trg, sa desne strane, nalazi se menjačnica u kojoj je kurs najpovoljniji i koju će svaki vodič preporučiti, pa tako zaposleni u menjačnici govore srpski. U tom istom delu, nalazi se dosta prodavnica sa suvenirima, u kojima su Srbi ili zaposleni ili vlasnici. U blizini menjačnice, nalazi se restoran koji funkcioniše po principu menze i cene su veoma povoljne, a porcije obilne. Na svakom koraku prodaju se kobasice, koje obavezno treba probati jer su odlične. U Pragu ima toliko turista, pa ne treba da začudi gužva ispred sata, nalik onoj na glavnoj bini nekog festivala. Skoro sam sigurna da tu nećemo zateći nijednog Čeha. Pretpostavljam da će za vreme prvomajskih praznika biti još više ljudi, tako da bi valjalo naoružati se strpljenjem.

Agencije koje organizuju odlazak u Prag, najčešće imaju fakultativne izlete u Karlove Vari i Drezden, a u Bratislavu se svraća na par sati, na putu ka Pragu. Bratislava je glavni grad Slovačke, mene podseća na kombinaciju Novog Sada i Zagreba, mali trgovi, u uskim ulicama nalaze se ušuškane prodavnice i restorani, iza svakog ćoška vrebaju statue u obliku turiste, čoveka koji izlazi iz kanalizacije, francuskog vojnika ili čovečuljka sa šeširom. U Bratislavi postoji i tvrđava sa koje se može videti ceo grad, a između ostalog i most preko Dunava na čijem vrhu se nalazi restoran u obliku letećeg tanjira. U Karlove Vari nismo išli, jer bismo tako skratili vreme u Pragu, a od drugih putnika saznali smo da ništa nismo ni propustili. Drezden bi trebalo posetiti. Nalazi se u istočnoj Nemačkoj na 20km od granice sa Češkom. Najviše me je zanimalo kako izgleda grad koji je u II svetskom ratu skoro potpuno uništen i bukvalno je iz pepela podignut novi grad. Pokušano je da se izgled starih zgrada oživi, pa su napravljene skoro identične onima koje su tu nekada postojale, tako da je sve novo u pokušaju da izgleda staro. Na vrhovima zgrada koje nisu završene, nalaze se staklene kupole kao oznake da će radova i dalje biti. Ipak, to je sve od Drezdena što smo mi uspeli da vidimo, jer je vremena bilo malo, tako da pravi Drezden nismo osetili.

*Lajkujte moju FB stranicu i pogledajte više fotografija